Da bismo uopšte govorili o advokaturi i poslovima kojima se ona bavi, prvo ćemo definisati sam pojam advokata. Etimološko poreklo reči advokati je latinskog porekla i u bukvalnom prevodu znači ,,poziv za pomoć“. Ili prevedeno još konkretnije advokati su stručna usko obrazovana lica koja se bave advokaturom i ispunili su zakonom propisane uslove za bavljenje tim poslom. U stvari njihov posao je da dobro poznaju zakonske propise zemlje i u skladu sa tim da zastupaju i savetuju fizička i pravna lica u različitim postupcima. U stvari radi se o licu koje je ovlašćeno da daje pravne savete, najprostije rečeno.
ADVOKAT NIJE ISTO ŠTO I DIPLOMIRANI PRAVNIK
Ljudi koji nisu iz ove materije često su skloni da prave grešku te da poistovećuju ova dva zanimanja. Iako je advokat pre nego što je to postao morao da ispuni uslov i stekle diplomu pravnog fakulteta on je morao da ispuni još neke kriterijume da bi postao to što jeste. Advokati moraju nakon završenih studija i stečene diplome, imati određen broj godina radnog iskustva, zatim moraju steći potvrdu o tome (položen pripravnički staž) i poslovima koje je obavljao kada se prijavljuju za polaganje pravosudnog ispita (odnosno kandiduju se). Kada polože pravosudni ispit podnose zahtev Advokatskoj komori uz molbu za prijem u istu i upis u imenik advokatske komore, uz polaganje advokatskog ispita. Ukoliko je molba rešena pozitivno, vrši se upis, dobija se rešenje i svečano se polaže zakletva nakon koje se i zvanično postaje advokat. Pored toga ima i opštih uslova koje svaki kandidat za advokata mora da isputni a neki od njih su: državljanstvo Republike Srbije, nepostojanje radnog odnosa, opšta zdravstvena sposobnost i potpuna poslovna sposobnost, dostojnost za bavljanje advokaturom, obezbeđen radni prostor za bavljenje ovim poslom i drugo.
ADVOKATI SU U OBAVEZI DA ČUVAJU ADVOKATSKU TAJNU
I ovo je jedan od pojmova koji ste sigurno čuli do sada, ali evo pojašnjenja. Radi se o obavezi i pravu advokata da sve što čuje od svog klijenta u vezi sa postupkom za koji je angažovan tretira kao službenu/profesionalnu tajnu i ništa ga ne obavezuje da je ikome saopšti. To je definisano i Zakonom o advokaturi, gde je navedeno i da čuvanje advokatne tajne nema ograničen rok trajanja. To je razlog zbog kojeg advokati ne mogu biti pozivani u sudnice u svojstvu svedoka.
SPECIJALIZACIJA ADVOKATA ZA ODREĐENU OBLAST PRAVA
Kao što vam je već poznato oblast prava je široka i složena. Da bi neko bio dobar advokat i ušao potpuno u materiju kojom se bavi, te klijentima (fizičkim i pravnim licima) pružio maksimalno stručne pomoći, advokati se odlučuju za specijalizaciju određene oblasti prava. Ne postoji teorijska podela oblasti prava kojima se advokati bavem ali su se u dugogodišnjoj praksi uspostavile neke podele. Advokati se tokom prakse obično specijalizuju za određenu oblast prava, a to može biti: za pranične postupke, za vanparnične postupke, za krivične postupke, zatim za privredne postupke, za izvršne postupke (postupke naplate) i dr. Pružanje pravne pomoći u nadležnosti advokata odnosi se na pre svega davanje pravnih saveta u vezi sa oblašću rada kojom se bave, zatim da sastavljaju različite podneske (tužbe, žalbe, molbe..), ali i da sastavljaju tekstove ugovora, izjava, testamenata i drugih isprava. Takođe u njihovoj nadležnosti i opisu posla je i zastupanje i odbrana fizičkih i pravnih lica pred svim sudovima ili državnim organima pred kojima se vode postupci.
