Građevinski materijali se konstantno razvijaju i pomeraju granice. Tradicionalni materijali poseduju karakteristike zbog kojih je njihova vrednost vanvremenska, ali zahvaljujući novim dostignućima ona još više dolaze do izražaja. Istovremeno se razvijaju novi materijali koji koriste najbolje od svega do sada viđenog i šire percepciju o tome šta je važno u životu i pri odabiru određenog materijala.
Beton je materijal koji čini gradska naselja i čini ih uvezanim u celinu. Putevi, mostovi, ivičnjaci, zgrade – simboli su urbanog. Beton je danas utkan u sve pore građevinarstva. Prisutan je jako dugo u građevinskoj industriji, ali u poslednjih nekoliko decenija njegova proizvodnja nadmašuje sve druge materijale, i širom celog sveta prednjači u odnosu na sve druge materijale u količini proizvodnje i upotrebe. Uporedo s tim razvijaju se njegove performanse, svojstva i karakteristike.
Sastojci beteona
Glavni sastojci betona su mineralno vezivo, kameni agregati i voda. U proizvodnji betona koriste se različita veziva, poput cementa, gipsa, kreča i drugih. U zavisnosti od toga dobijaju se i različite vrste betona.
Pored ovih osnovnih materijala betonu se dodaju i aditivi, kako bi se poboljšala njegova svojstva u određenom smeru koji je u skladu sa njegovom namenom i životom buduće strukture. Među aditivima najpopularniji su aeranti, aksceleratori, retarderi, plastifikatori, zaptivači, antifrizi i drugi. Imaju različitu ulogu, od toga da ubrzaju vezivanje i očvršćavanje ili da ih uspore, do toga da omoguće rad sa ovako poboljšanim betonom na niskim temperaturama. Zahvaljujući ovim aditivima svojstva betona su poboljšana u toj meri da se može daleko više primenjivati nego što je to bio slučaj u relativno bliskoj prošlosti.
Inovacije i ekološke varijante
U zavisnosti od toga kako se ugrađuje, razlikuju se i vrste betona. To mogu da budu: monolitni, koji se u tečnom stanju izliva na gradilštu, montažni, od kog se elementi sastavljaju u fabrici (kao recimo kvarcne radne ploče za kuhinje), a zatim dovoze na gradilište i na licu mesta sklapaju. Ovde se razlikuju još i laki, jednozrni, ćelijski betoni. Lista različitih vrsta betona prilično je dugačka, kao i razlika u njihovim karakteristikama. Pretpostavke stručnjaka su takve da bi se na tržištu uskoro mogao naći i beton koji se brzo suši. Ovakav tip betona projektovao je tim američkih studenata, kako bi izašli u susret zahtevima gradilišta, koji su praktično za dotadašnja dostignuća bili nemogući. Oni su stvorili materijal koji te zahteve može da isprati. Umesto četiri meseca sušenja za tu količinu betona koja je bila potrebna da se izlije i osuši na dotičnom gradilištu, uspeli su da finalne slojeve poda ugrade posle samo 21 dan od izlivanja betona i time probili dotadašnje granice.
Toplotna izolacija je još jedna inovacija na polju betona. Odnedavno i ona može da bude njegov sastavni deo, čak i u temeljnim zidovima. Proizvodnja savremenog betona jedan je od velikih uzročnika ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu, čime doprinosi velikom nivou ovog štetnog gasa u atmoferi i posledicama koje nosi. Stoga je razvoj materijala sve više usmeren na zelenije varijante, kod kojih ove emisije ne predstavljaju obavezan faktor.
U proizvodnji novih materijala za podove sve više se primenjuju nekonvencionalni materijali na prirodnoj bazi, kao što su kukuruzni skrob, ulje soje i slično. Napravljeni od prirodnih sirovina koje su obnovljive, one tako utiču na čitav životni ciklus jednog materijala. To podrazumeva smanjenje ugljen-dioksida i potrošnje energije, uštedu vremena, troškova, brojnih dokumenata. Manje su toksični od sintetičkih materijala i, sa ekološke tačke gledišta, to im je velika prednost.
Više od dvadeset godina proizvođači razvijaju tehnologiju tepiha za stambene i poslovne objekte, koji bi bili zasnovani na prirodnim sirovinama. Treba, međutim, sagledati i ekonomski aspekt, a to je isplativost, održivost, trajnost, otpornost i mekoću, kao kod tepiha na bazi najlona, a da budu na bazi prirodnih polimera. Tako su se pojavili hibridni najlonski tepisi izrađeni od plastike koja je dobijena od kukuruznog skroba i drugih sirovina nastalih kao višak u poljoprivredi.
Pločice
Razvoj pločica se odvijao u istom pravcu, pa su tako proizvedene pločice na bazi brzo obnovljivog polimera, koje sadrže deset procenata recikliranih sirovina – emisije su niske, smanjuju potrebu za korišćenjem nafte i fosilnih goriva.
Pored prozvodnih karakteristika i ekološke strane, ove materijali su razvijani od strane kompanija koje su veliku pažnju poklonile i dizajniranju materijala, te su na taj način dobijeni estetika i dizajn koji odgovaraju savremenim trendovima i objektima različitih namena.
