„Novinarstvo nije ono što je nekad bilo!“ Sigurno ste mnogo puta čuli ovu rečenicu. A kako je zapravo nekada izgledao novinarski posao, pronalaženje, pisanje i prenošenje vesti?
Jedan dan novinara bio je više nego uzbudljiv i ispunjen. Nakon što dođu u redakciju, novinari bi kretali na zadatke, nekad na one koje su sami sebi zadali, a češće na one koje su dobili od svojih urednika. Odlazili bi kuda god je potrebno sa samo jednim ciljem – da u redakciju donesu proverene, precizne, aktuelne i objektivne vesti, podatke i informacije.
Kad su sve informacije bile prikupljenje, urednici su to uklapali, slagali, odvajajli bitne vesti od nebitnih, međusobno se konsultovali i dogovarali, da bi konačna verzija novine koja će stići u ruke čitaoca mogla da se preda na štampanje. To je bio jedan prosečan novinarski dan.
Kada je popularnost interneta počela vrtoglavo da raste, polako je počelo i onlajn prenošenje vesti. Tako su nastali prvi internet portali. Najpre su velike medijske kuće svoj prostor na inernetu koristile isključivo kako bi objavljivale svoje vesti iz štampanih izdanja, a zatim su i „novine na internetu“ počele da žive svoj zasebni život.To je bila revolucija i prelomni trenutak u novinarskom poslu i načinu izveštavanja i prenošenja vesti. Popularnost štampanih izdanja je, naravno, opala.
Tako se sada, kada su se vesti iz štampanih izdanja preseslile na aplikacije za mobilne telefone i na kompjutere, veoma često se može čuti kako se novinarstvo potpuno promenilo.
Da li se su se vesti i novinarska profesija zaista mnogo promenili?
Doza znatiželje i želja da čuje vesti o nekom događaju je u prirodi čoveka, bilo da se radi o privatnom životu pojedinaca, važnim političkim događajima iz zemlje i sveta ili sportskim dešavanjima. Prenošenje vesti oduvek je bilo i uvek će biti veoma važno.
Ima mnogo razloga zbog kojih čitaoci tvrde da se način pisanja, objavljivanja ali i samog odabira vesti promenio. Kritike se uglavnom čuju od čitalaca srednjih godina i onih nešto starijih – to su generacije koje su navikle da čitaju vesti u štampanim izdanjima. To je takođe publika koja je navikla da sve vesti čuje u informativnim emisijama na televiziji, a sve to podrazumeva opširnije izveštaje, potpunije priče, za razliku od tekstova koji se pojavljuju na internet portalima i najčešće zamerke usmerene su ka tome.
Kada su u pitanju vesti sa interneta, situacija je dosta drugačija. Otkako su nastali portali novinarima se otvorila mogućnost da daleko brže do publike pošalju željenu informaciju. Vesti se pojaviti u roku od svega nekoliko minuta nakon što se nešto dogodilo. Što je najvažnije, postoji mogućnost da se vesti dopune novim informacijama, promene, izmene i obogate.
Mogućnost da se najnovije vesti objave u veoma kratkom roku rodila se sa pojavom televizije – redovan program prekida se zbog važnijeg obaveštenja. Međutim, to nije moguće i nema smisla raditi prečesto. Internet, međutim, nema nikakvo ograničenje.
Kada dođe do saobraćajne nesreće, ubistva, prirodne katastrofe ili kada su u pitanju neke važne političke vesti, na primer, kada je izglasan bitan zakon u Skupštini, raspisani izbori, potpisani bitni ugovori, ta vest se odmah pojavljuje na svim portalima.
Kada se radi o nesrećama i tragedijama, često se čitava vest sastoji iz jedne ili dve rečenice. Razlog je to je što novinari ne mogu odmah stići na teren i prikupiti više informacija, a itekako su svesni koliko je važno u 21. veku vesti preneti na vreme.
Nakon što se objavi takva informacija, po stizanju novih detalja u redakciju, na portalima se objavljuju nove vesti i dopunjuju stare.
Kada su u pitanju štampani mediji, odnosno dnevne i nedeljne novine, čitaoci su navikli da imaju „spakovane“ potpune tekstove iz kojih mogu saznati sve informacije koje ih interesuju. Primera radi, kada je u pitanju neka tragedija, ubistvo ili saobraćajna nesreća, u prvom sledećem broju se pojavljuju opširni i kompletni tekstovi sa fotografijama i svim poznatim detaljima. Čitaoci onda u skladu sa svojim navikama mogu početi dan uz aktuelne vesti koje su potpune.
Da li „novinarstvo nije ono što je nekad bilo“ i „vesti nisu ono što su nekad bile“?Odgovor je svakako da jeste, ali se ova profesija promenila u onoj meri i u onom smeru koji je od nje zahtevalo novo vreme.
