Ko god se našao na moru i imao prilike da zaroni malo dublje ispod površine mora, mogao je da izroni makar oklop bića koje pleni svojom lepotom. Školjke su mekušci koji imaju dvokapu ljušturu i nemaju glaveni region, kakav na primer imaju puževi. No školjke nisu samo puka defincija o njima. One su i način da se na moru zabavimo, one su i legende o morima i sirenama, suveniri, dekoracija, kuhinjska delicija i šta sve ne.
Pokretni dom – ljuštura ili živo biće
Iako o školjkama govorimo kao o životinjama, ono što mi podrazumevamo jeste zapravo prenosivi dom za širok spektar životinja. Mekušci koji žive u ljušturama, zapravo su živo biće, dok je onaj izumrli okoštali deo, zapravo samo zaštita. Hobotnice ili lignje, primera radi, ne korsite mobilnu kućicu da bi se zaštitile. Umesto toga, one koriste tintu ili otrovne pipke. Školjke, naprotiv žibe unutar svojih zidova. Naime, reč je o egzoskeletu. Mekušci koji se nalaze unutar od kalcijum karbonata i proteina prave svoje omotače. Mekušci rastu, a egzoskelet raste sa njima. Školjke sa sobom nose „pancir“ tokom čitavog života. Zbog toga i taj dom, koji je u formi skeleta, moramo smatrati neodvojivim delom školjke.
Levoruke školjke
Da se našalimo malo, ali i kod školjki ima one manjine koje bi se naljutile kada bismo ih nazvali levacima. Naime, iako je 9 od 10 školjki sa desnim otvorom, odnosno dekstralne, postoji i desetak posto onih koje su sinistralne i otvaraju se na levu stranu. Zbog njihove retkosti sakupljači školjki su gotovo opsednuti sinistralnim primercima, toliko da su godinama tajne trgovine napredovale, a pojavile su se i lažni levičari među primercima.
Samotnjak među rakovima
Jedan od poznatijih primera simbioze jeste rak samac. Naime u pitanju je rak koji za razliku od tvrdih kalcificiranih rakova, nema sopstvetnu zaštitu. On je zbog toga primoran da se od grabljivica štiti tako što pronađe praznu školjku i u nju se sakrije. On pronalazi školjku u koju se celo telo može uvući. Najčešće rakovi samci koriste školjke morskog puža. Rakovi samci takođe menjaju ljušture, kada prerastu prethodne. Oni predstavljaju noćne životinje jer se kreću samo tada.
Zbirka sa Pompeje
Na Pompeji je nađena jedna od najstarijih znanih zbirki školjka. Naime, skupljanje školjki je jedan poseban hobi.Međutim, ne dešava se retko da primerke školjki na volšeban način prikupi sama priroda. Takva zbirka sačuvana je u erupciji Vezuva, čak davne 79. godine nove ere i sastojala se od školjku koje su došle iz udaljenih mora.
Da li se školjke kreću?
Pitanje koje često zanima ljude jeste da li se školjke kreću i kako to čine. Većina školjki kreće se tako što ima neku vrstu stopala. One zarivaju stopalo u podlogu i na taj način prave pokrete. Međutim, ti pokreti su solidno neprimetni pa se može reći da su ove životinje veoma slabo pokretne. Neke od školjki su i sesilne. To znači da su pričvršćene za podlogu, a da im hrana dolazi tako što voda struiji. Osim školjki, takvi su i korali. Školjke ne naseljavaju samo morsku vodu, iako su te poznatiji, već ih ima i u slatkim vodama.
