Kada je široj javnosti predočeno da majmunske boginje izaziva virus koji pripada istoj porodici virusa koji izaziva i velike boginje (Variola Vera), nikom nije bilo sve jedno. Međutim, kada su u pitanju majmunske boginje simptomi infekcije nisu ni približno ozbiljne kao kada je u pitanju virus velikih boginja.
Majmunske boginje kod većine do sada registrovanih pacijenata pokazuju blagu kliničku sliku. Infekcija prolazi u roku od 3 do 4 nedelje, a osim ožiljaka od krasti koji su primećeni kod nekih pacijenata, teže posledice do sada nisu identifikovane.
Međutim, treba imati u vidu da klinička slika majmunskih boginja a posebno posledice po zdravlje, nisu u potpunosti istraženi. Pre svega, zato što infekcija majmunskih boginja do sada nije bila velikog epidemiološkog karaktera sa težim posledicama u široj populaciji.
Naime, virus majmunskih boginja prvi put je dijagnostikovan 50-ih kod kolonija majmuna držanih u zatočeništvu za potrebe istraživanja. Kod ljudi, virus majmunskih boginja prvi put je registrovan 70-ih godina na afričkom kontinentu, dok je u SAD prva epidemija majmunskih boginja izbila 2003. godine.
Prema dostupnim podacima, trenutno je prijavljeno više od 26.000 slučajeva majmunskih boginja u preko 30 zemalja sveta, dok je prvi slučaj majmunskih boginja u našoj zemlji potvrđen 17. juna ove godine.
Majmunske boginje – slike infekcije
Majmunske boginje izbijaju na koži najpre u vidu tačkastog osipa. Ovaj osip brzo prerasta u vodene plikove ispunjene žućkastom tečnošću. Plikovi se potom pretvaraju u gnojne čireve koji počinju da pucaju i suše se, stvarajući kraste koje opadaju sa kože kada se u potpunosti osuše i koža zaraste.
Osip je praćen svrabom i izaziva veliku potrebu za češanjem tako da treba biti oprezan jer postoji mogućnost stvaranja ožiljaka. Može izbiti na bilo kom delu tela, uključujući i sluzokožu. Zabeleženi su slučajevi izbijanja osipa u ustima, očima i na genitalijama.
Ostali znaci infekcije pored osipa mogu biti:
povišena telesna temperatura,
glavobolja,
bol u mišićima i leđima,
otečeni limfni čvorovi,
drhtavica,
malaksalost,
upaljeno grlo,
kašalj.
Način prenošenja majmunskih boginja
Majmunske boginje prenose se kontaktom sa zaraženom osobom odnosno sa njegovom kožom. Takođe, mogu se preneti i kapljičnim putem. Osoba se može zaraziti i ukoliko dođe u dodir sa stvarima koje koristila inficiranom osoba (odeća, peškiri, posteljina), kao i seksualnim kontaktom.
Lečenje majmunskih boginja
Majmunske boginje ne leče se posebnim lekovima. U najvećem broju slučajeva, infekcija prolazi spontano nakon nekoliko nedelja. Zaražena osoba je prenosilac infekcija od pojave prvih simptoma odnosno osipa pa sve dok koža u potpunosti ne zaraste i kraste otpadnu.
Ukoliko bolesna osoba ima temperaturu mogu se koristiti klasični lekovi za njeno obaranje. Obzirom da je osip bolan i izaziva svrab, u tu svrhu mogu se koristiti specijalni praškovi za ublažavanje svraba.
Majmunske boginje sa težom kliničkom slikom zabeležene su kod ljudi sa oslabljenim imunitetom a preporuka je da osetljive kategorije stanovništva (deca, osobe sa kožnim bolestima, starije osobe, trudnice) budu posebno obazrivi.
Kada su u pitanju majmunske boginje – slike teže infekcije u određenim slučajevima mogu vizualno podsećati na infekciju velikih boginja. Međutim, tok bolesti nije ni približno sličan u poređenju sa velikim boginjama.
Jedina paralela koja se može povući između majmunskih i velikih boginja je što ih izaziva virus iz iste porodice tako da se vakcine koje su korišćene za velike boginje mogu koristiti i za zaštitu od majmunskih boginja. Postoji i posebna vakcina protiv majmunskih boginja ali se za sada ne nalazi u širokoj primeni.
Izvori:
