Ne postoji značajnija književna ličnost na našim prostorima od Ive Andrića. Naš jedini nobelovac nosilac je najznačajnijih književnih priznanja i ujedno je najzanimljivija ličnost kojoj se i danas sa zanimanjem vraćaju mnogi proučavaoci književnosti. Međutim, koliko god se o njemu s punim pravom pisalo, čini se da je veliki deo njegovog života i dalje pod velom tajne. O njegovom privatnom životu se i dalje malo zna.
Uprkos velikoj pažnji javnosti, čini se da kompletnih podataka o njegovoj privatnosti nema i da neki Andrićevi postupci iz prošlosti nikada neće biti do kraja rastumačeni. Zbog svega ovoga, Muzej Ive Andrića u Beogradu može biti prava destinacija za sve one koje su inspirisani nenadmašnim romanima i pripovetkama poželeli da saznaju nešto više i o samom autoru. Ukoliko boravite u centru Beograda i potrebno vam je još dodatnih sadržaja kako biste bolje razumeli kulturu i istoriju ovog grada, ovaj muzej može biti zanimljivo odredište.
Ivo Andrić i Beograd
Nije tajna da je Andrić imao specifičan odnos sa Beogradom. Nakon Prvog svetskog rata i povratka sa robije gde je bio zbog saradnje sa Mladom Bosnom, odabrao je Beograd kao mesto gde će živeti i graditi svoju karijeru. U Beograd se vraćao i nakon svoje ambasadorske karijere, a poznata je i činjenica da je Drugi svetski rat proveo pišući u glavnom gradu.
Zato je nekako pravo da se baš u Beogradu, u salonskom stanu na Andrićevom vencu 8, nalazi Spomen-muzej Ive Andrića, baš na mestu gde je proveo poslednje dane života sa suprugom Milicom Babić. Stan je delimično sačuvan u izvornom obliku – radna soba i dnevna soba su ostale netaknute, onakve kakve su bile i dok je Andrić bio živ, dok su ostale prostorije prilagođene muzejskoj postavci.
Na samom početku Mlada Bosna
Kao što smo svi učili u školi, Ivo Andrić je rođen u Dolcu kod Travnika 1892. godine. Tokom školovanja je menjao mesta boravka, ali je svakako najupečatljiviji momenat bio odlazak u Višegrad gde će svakodnevno posmatrati most koji je ovekovečio u svom najpoznatijem romanu.
Još kao mladić bio je zaokupljen idejom jugoslovenstva i željom da svi jugoslovenski narodi žive u svojoj slobodnoj državi, pa nije ni čudo što je brzo postao deo organizacije koju danas znamo pod imenom „Mlada Bosna“.
Kakve posledice su proizišle iz Mlade Bosne, znamo i sami – ubistvo austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda što je bio povod za izbijanje najvećeg rata u dotadašnjoj istoriji čovečanstva. Ivo Andrić je uhapšen kao jedan od pristalica pokreta, zbog čega provodi čak 9 meseci u zatvoru.
U Spomen-muzeju posetioci mogu da vide prve objavljene radove Ive Andrića, svedočanstva iz škole, kao i fotografije iz tog perioda.
Ulazak u državnu diplomatiju
Svako ko poznaje prilike u Srbiji može da pretpostavi kako je Ivo Andrić tako brzo i munjevito uspeo da napravi diplomatsku karijeru po dolasku u Beograd.
Ivo Andrić je vrlo brzo nakon rata kao član diplomatije dobijao nameštenja u evropskim prestonicama. Prvo odlazi u Rim koji ga je očarao, pa zatim priprema venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića rumunskom princezom dok je bio u Bukureštu, zatim službuje u Trstu, Gracu, Marseju i Parizu. Na ulasku u muzej možete videti interaktivnu mapu Evrope koja pokriva sva piščeva službovanja i putovanja.
Ivo Andrić u Berlinu pred početak Drugog svetskog rata
Pred sam početak Drugog svetskog rata postao je namesnik u Berlinu.
Ovi sporni momenti iz istorije su veoma interesantni. Vlada Milana Stojadinovića je potpisala Trojni pakt i savez sa silama Osovine, a Andrić je trebalo da bude most između Beograda i Berlina i čovek od poverenja za realizaciju te orijentacije ka Nemačkoj.
Međutim, da se nešto dešava mimo protokola, to je Ivo Andrić znao jer su u Berlin dolazili drugi poslanici, čak i sami Cvetković i Cincar-Marković u toku 1940. i 1941. godine. Zbog izuzimanja iz glavnih tokova državne politike, Andrić je tražio da bude povučen iz Berlina „zbog smanjenog autoriteta i poverenja koje vlada ima u njega.“
U Muzeju možete da vidite sve ordenje i zasluge koje je Andrić dobijao tokom diplomatske službe, izuzev ordena dobijenog direktno od Hitlera. On nije sačuvan.
Beogradski ratni dani
Povratak u Beograd nije bio lak. Šta se dešavalo tokom rata i kako je Andrić gledao na mnoge građanske sukobe, to nije poznato. Ono što jeste poznato, to je da je za vreme rata pisao i da je neposredno po okončanju rata, 1945. godine objavio tri velika romana: „Na Drini ćupriju“, „Gospođicu“ i „Travničku hroniku“.
Nobelova nagrada kao potvrda kvaliteta balkanskih tema i burne istorije
Nobelova nagrada za celokupni doprinos svetskoj književnosti usledila je 1961. godine. U Muzeju se može videti plaketa, i sama Nobelova nagrada, kao i frak koji je nosio na dodeli, a koji je kreirala njegova supruga, Milica Babić.
Pre nekoliko godina Muzej je osavremenjen, tako da je donekle promenio koncepciju izlaganja eksponata. Umesto postavljenih fotografija, one se naleze u zaštićenim fiokama.
Muzej je za posetioce otvoren 1976. godine i to je pravo mesto gde se možete upoznati sa životom i radom Ive Andrića. Posetiocima su na raspolaganju fotografije, dokumenta, umetnički i lični predmeti, bogata biblioteka i časopisi.
Ovo je idealno mesto ne samo za ljubitelje književnosti, koji bi da razotkriju tajnovitost iščevog života, već i za one koji bi želeli da bolje razumeju turbulentni 20. vek na ovom podneblju.
