Bliži nam se zima, a s njom istovremeno prestaju sve aktivnosti koje su bili popularne leti. Prazničnu atmosferu, međutim, ne moraju nužno da naruše tmurni i snežni dani. Naprotiv. Letnji duh i te kako može da opstane i zimi.
Najviše porodičnih veselja, venčanja i krštenja organizuje se upravo tokom leta. Vreme odmora je prilika da se ukućani, okupe i proslave. Sama pomisao na ova druženja tokom jesenjih dana često budi setu i učini da se možda i pusti koja suza. Zašto se onda lepe uspomene ne bi stvarale i zimi?
Zvanična i skrivena istorija
Zvanična istorija, u koju svi veruju, i ona, s druge strane, tajanstvena, u koju veruju upućeni, i ona koja je najbitniija za jednu porodicu – istorija u kojoj je zabeležena suština jedne ljubavi, iz koje se izrodilo sve ostalo.
Jedno mesto u prestonici, podjednako aktuelno tokom sva četiri godišnja doba, slovi za ono u kome su se rađale takve istorije. Kao svedok istorije, stoji institucija među kafanama, diskretna i čuvena „Dva jelena“. Ova kafana je, kao i mnoge druge, svojevrsna „banka vremena“, mesto u kome svako može da odloži one dragocene trenutke koji su vanremenske boje i da ih čuva za neko, a može lako biti i zimsko doba, kad mu ponestane energije i ljubavi.
Zvanična istorija kaže da je kafana osnovana pre tačno 190 godina, da su imenu restorana kumovali beogradski lovci, a proslavili ga umetnici kao što su Đura Jakšić, Laza Kostić, Žanka Stokić, Milovan Glišić i mnogi drugi. Restoran je bio nezaobilazna destinacija mnogih državnih zvanica od Tita, preko Margaret Tačer do Džimija Kartera. U novije vreme posećivale su ga globalne zvezde poput Pirsa Brosnana, čuvenog kulinarskog majstora Džemija Olivera, kao i brojni muzičari, slikari, dizajneri, fotografi i moderni pustolovi, željni autentičnih iskustava.
Skadarlija i dalje važi za boemsku prestonicu, a i dalje se pamti kako je Zagrepčanin koji je voleo Beograd, Antun Gustav Matoš, sa svojim savremenicima i prijateljima piscima uspeo da ovekoveči misao koja je njegovu bratiju privukla kafanskom stolu. Delić toga može se videti i u sjajnoj domaćoj seriji „Pripovedanja Radoja Domanovića“ i tumačenju Josifa Tatića. Matošu su mnogi zavideli kad je rekao kako su sećanja kao pogled kroz ključaonicu, i da se kroz njih mnogo više može videti nego kroz širom otvorena vrata. Možda su njegova kafanska sabraća mogla samo da zamisle ono što je on zapisao, a nisu uspeli da se efektno izraze. I to je jedan od razloga zašto je ovaj vremeplov toliko dragocen.
Kafana „Dva jelena“ je i boemsko i mondensko, ali i statusno mesto. Tradicija nastaje samim ulaskom u objekat. Stariji su bili dovoljno mudri da izaberu odličnu lokaciju i ambijent za uspomene koje se prepričavaju godinama.
Tako i stara izreka kaže – triput meri, jednom seci, ali uz to se može dodati i – zauvek se sećaj. Tako je svadbeni čin početak putovanja koje se pamti celog života. Ljudi koji su se venčali u Skadarliji obično kažu kako su okruženi zidovima koji su već upili stari duh prestonice.
Kafana „Dva jelena“ bila je mesto organizovanja svadbi još pre vek i po, a stari varoški duh je ostavljao poseban šmek na mladenačkoj torti. Na poslužavniku ove kafane goste čeka rečenica kojom se mogu poslužiti kad krenu dalje i kad se toplim pogledom osvrnu na uspomene, kojima se i meri veličina života.
Obično se tvrdi da su veselja koja se održavaju u kafani „Dva jelena“ upravo zbog tradicionalnog duha i istrajnosti kroz vreme, čvrsti i dugotrajni. Tako i simbolično dva jelena simbolišu ljubav dvoje mladih. U nekoj od mnogobrojnih sala za venčanje, poput Glavne sale, Kafanice, Taverne, Flambe, Lovačkog ili Svečanog salona.
Osim toga, ova kafana je poznata i po tome što u njoj svakog dana u godini svira barem jedan tamburaški orkestar. Kako restoran ima više sala i nekoliko terasa, tako i broj čuvenih tamburica zna da bude i tri ili više ansambala iste večeri.
Decenijama, sada već skoro dva stoleća, kafana „Dva jelena“ je mesto u kome neretko mladić zaprosi devojku, potonje mesto njihovog svadbenog veselja, proslava rođendana njihovih naslednika, godišnjica matura, ali i mesto okupljanja iskusnih starina, koji se sećaju mladalačkih smicalica, dok časte jedan drugog ironičnim komplimentima kako dobro izgledaju. Sigurno je da se razlozi kriju i u skoro dvovekovnoj magiji ovog restorana.
