Home » Biserne ogrlice

Biserne ogrlice

by admin

Sama priča o nastanku bisera je zanosna jer se ova kuglica formira unutar školjke kao reakcija na zrnce peska ili neke druge strane trunčice, mekušca koji u njoj živi.

Školjka onda proizvodi sedef, tako što se kalcijum-karbonat luči i deponuje oko stranog tela. Rezultat tog procesa je formiranje bisera, koji je najlepši kada je sjajan, gladak i okrugao. Biseri su najčešće bele boje, ali u prirodi mogu da se nađu i plavi, narandžasti, crni, sivi.

biserna ogrlica

Školjke su se iz mora vekovima skupljale na isti način. Ronioci su morali da otvore i do dve hiljade školjki ne bi li naišli na jedan biser. Za zlatno doba bisera uzima se period od 1850. do 1930. godine, kada su u Evropi biseri bili na punoj ceni, a arapski trgovci širili svoju proizvodnju.

Biseri su bili neizbežni među vladarima, kao simbol čistote i čednosti, ali i statusa i prestiža. Početkom 19. veka biserne ogrlicebile su toliko popularne među bogatašima da su neke dosezale i do struka. Zanimljivo je da je pre nešto više od dvadeset godina niska lažnih bisera, koju je nosila Džeki Kenedi, prodata za čak 211.500 dolara, što pokazuje da vrednost bisera određuje i ona osoba koja ih nosi. Ogrlica oko vrata je uvek više od potpisa dizajnera i cene. Ona otkriva, govori, ulepšava, zadivljuje. Zato, ako je upadljiva, dizajneri preporučuju da se ne treba „zatrpavati“ drugim komadima nakita.

Muške ogrlice se nose hiljadama godina unazad iz najrazličitijih razloga. Hebrejci su ogrlicama davali  na znanje okolini kakvo im je stanje duha. Grci i Rimljani nosili su zlato u kombinaciji sa dragim kamenjem.

Moć srebra

srebrne poluge

Osim bisera, tokom istorije dosta je korišćeno i srebro. Ne samo zbog lepote,već i zbog čudesnih moći koje su ovom metalu vekovima pripisivane. Verovalo se da srebro rastvoreno u vodi ubija bakterije. Alhemičari su ga zvali mesečevim metalom. Najcenjenija tehnika za obradu srebra oduvek je bio filigran. Prekrasni motivi, šeme i mustre filigranske tehnike održali su se u Evropi i Aziji sve do današnjih dana.

Sjajno, belo, čisto i čvrsto, srebro je kroz istoriju smatrano jednim od najlepših i najizdržljivijih plemenitih metala. Antičkim Grcima srebro je bilo omiljeno za izradu nakita, iako su koristili i zlato i školjke za to. Prema arheološkim nalazištima, ogrlice i drugi nakit izrađen od srebra, poznati su par hiljada godina. Neki komadi srebra pronađeni su još u Troji pre više od dve i po hiljade godina pre nove ere, kao i u Mikeni oko hiljadu godina kasnije, a zatim i u etrurskim grobnicama u sedmom veku pre Hrista. U vremenu od 7. do 17. veka srebro je bilo omiljeno i kod Slovena. Posebnu priču čini keltski nakit. Uprkos tome što potiče iz vremena stare ere, i danas je prisutan kao veoma moderan. Simbolika i značenje starog dizajna keltskog prstena, i nakita uopšte, jeste ono što ga čini tako popularnim poklonom nekom dragom, a naročito kao venčanim prstenom. Mnogi keltski simboli imaju svoja značenja koja izuzimaju vremensku kategoriju, što važi i za nakit, pa popularnost vremenom sve više raste.

Related Articles

1 comment

Istorija nošenja nakita kod muškaraca i žena 28. December 2021. - 17:00

[…] Biseri se formiraju kada se malo zrno peska ili neko drugo strano telo zarobi unutar ostrige. Ostrige proizvode sedef kao mehanizam odbrane i oblažu ga sedefastom materijom sloj po sloj. Biser se prosečno formira u jednoj na svakih deset hiljada ostriga. […]

Reply

Leave a Comment