Nije tajna da mnogi ljudi često ne razmišljaju o tome kako funkcionišu njihovi unutrašnji organi, pa bilo koji problem koji se u vezi sa time ih vrlo lako dovodi do panike.
Ipak kada bi znali makar u osnovi kako koji organ funkcioniše i šta mu je potrebno za nesmetani rad, bilo bi im lakše, ali je zapravo istina da i najmanja nelagodnost ili bol u nekom delu tela, često zabrinjava mnoge ljude.
Nelagodnost ili bol u predelu mokraćne bešike i te kako mogu da budu neprijatni, ali je vrlo važno u takvim situacijama se obratiti nadležnom lekaru, jer u pojedinim slučajevima cistoskopija i te kako može biti od koristi.
U principu, cistoskopija se definiše kao medicinski postupak koji se primenjuje sa ciljem pregleda unutrašnjosti mokraćne bešike. Tom prilikom se koristi cistoskop, što je u principu tanja fleksibilna cev, na čijem kraju se nalazi kamera i na taj način ima mogućnost da izvrši adekvatan pregled unutrašnjosti mokraćne bešike. Sem toga, zahvaljujući kameri koja se nalazi na vrhu cistoskopa, lekar koji vrši ovaj pregled će imati mogućnost da na monitoru pregleda i bešiku i uretru, te da bude upućen u njihovo stanje. Na osnovu rezultata toga pregleda, svakako će moći i da preporuči odgovarajuću terapiju.
Koju funkciju ima mokraćna bešika?
Organ koji je ljudskom organizmu na prvom mestu služi za skladištenje urina, a pre nego što se urin izbaci iz organizma, mokraćna bešika je smeštena u donjem delu karlice. Zahvaljujući ureteru je mokraćna bešika povezana sa bubrezima. Ureter je zadužen za prenošenje urina iz bubrega do mokraćne bešike.
Osnovna funkcija koju mokraćna bešika ima u organizmu dakle jeste da skladišti urin, sve do onog momenta dok ne bude prisutna dovoljna količina urina, kada se javlja i nagon za mokrenjem. U principu, onog trenutka kada se bešika napuni, nervni signali dopiru do mozga, pa samim tim čovek ima nagon za mokrenjem. U tom momentu mišić koji kontroliše otvaranje mokraćne bešike se opušta, zahvaljujući čemu urin kroz uretru napušta ljudsko telo.
U tom smislu mokraćna bešika igra vrlo važnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti u telu, ali i u eliminaciji otpadnih produkata u ljudskom organizmu. I baš iz tog razloga se i napominje da različiti problemi sa mokraćnom bešikom, a što može utvrditi cistoskopija, mogu dovesti do problema sa funkcionisanjem celokupnog organizma. Obično su to različite vrste infekcija i upale, ali i problemi koji su vezani za kontrolu mokrenja.
Kada je potrebna cistoskopija?
U skladu sa time koje simptome ima pacijent, odnosno koje neprijatnosti su se javile vezano za funkcionisanje mokraćne bešike, zavisiće i da li će lekar da preporuči da bude izvršena cistoskopija.
Ono što treba svakako imati na umu jeste da je cistoskopija metoda koja se koristi kako za dijagnostiku, tako isto i kao pomoćno sredstvo za lečenje različitih bolesti i stanja koja su vezana za mokraćnu bešiku i uretru.
Cistoskopija se radi ukoliko se jave sledeći simptomi:
- bol u donjem delu stomaka
- učestalo mokrenje
- pojava krvi u urinu
- bol u donjem delu leđa
- različiti problemi sa mokrenjem (zadržavanje mokraće ili curenje urina)
- infekcija mokraćnih puteva
- rak mokraćne bešike
Kako praktično izgleda cistoskopija?
Vrlo je važno da nadležni lekar uputi pacijenta u to kako se vrši cistoskopija korak po korak, odnosno da mu pruži sve potrebne informacije o tome da li je potrebna bilo kakva priprema i na koji način bi trebalo da se pripremi za ovaj postupak.
U većini slučajeva se pacijentu preporučuje da nekoliko sati pre nego što počne cistoskopija ništa ne jede i ne pije, a u pojedinim slučajevima se preporučuju i laksativi, odnosno vrši se klistir, kako bi creva bila potpuno ispražnjena, te da bi da lekar mogao da izvrši ovaj pregled na propisani način.
Uz pomoć cistoskopa, što je u principu tanka, fleksibilna cev, na čijem vrhu se nalazi kamera, lekar će da izvrši ovaj pregled. Naime, cistoskopija podrazumeva da će ovaj instrument biti ubačen kroz uretru, odnosno cev za mokrenje do mokraćne bešike.
Treba imati na umu i to da se cistoskopija smatra neinvazivnom procedurom, koja se vrši u ambulanti, te pacijent može gotovo odmah po završetku procedure da napusti zdravstvenu ustanovu. Zahvaljujući rezultatima koje će imati nakon izvršenog pregleda, lekar će moći da utvrdi i sa kojim problemima se pacijent suočava, te da navede koja je dijagnoza i naravno da preporuči dalje lečenje.
Da li je cistoskopija bezbedna?
Napomenuli bismo još jednom da je cistoskopija zapravo medicinski postupak, koji će izvršiti stručnjaci ako smatraju potrebnim, a koji se koristi sa ciljem pregleda unutrašnjosti mokraćne bešike.
U većini slučajeva je cistoskopija potpuno bezbedna, međutim kao i kod bilo koje druge medicinske procedure, može postojati i određeni rizik od komplikacija. Podrazumeva se da ovaj medicinski postupak isključivo mora vršiti osoba koja je za to propisno kvalifikovana, ali se takođe podrazumeva da stručnjak koji vrši pregled treba da uputi pacijenta u to da li postoje potencijalni rizici, odnosno koje koristi nudi cistoskopija, te da mu ukaže i na to da postoji mogućnost određenih komplikacija.
Na svu sreću, komplikacije usled ovog medicinskog postupka su retke. Neke od najčešćih komplikacija koje se mogu javiti kada se vrši cistoskopija su:
- bol tokom ili po završetku cistoskopije
- nelagodnost tokom ili po završetku cistoskopije
- infekcija
- određena reakcija na anesteziju
- krvarenje
- oštećenje uretre
- oštećenje bešike
Iako se oštećenja bešike ili uretre izuzetno retko javljaju, ponekad cistoskopija može da izazove i te komplikacije. Takođe, postoje pacijenti koji mogu osetiti bol ili nelagodnost u toku vršenja ove procedure, odnosno nakon što se cistoskopija završi, te se mora priznati da su upravo to i najčešće komplikacije, ako se i mogu okarakterisati kao komplikacije ove medicinske procedure.
Izuzetno retko se može javiti infekcija, odnosno oštećenje bešike ili uretre, s tim što cistoskopija kao takva može da izazove eventualno blago krvarenje, ali treba imati u vidu da su neka ozbiljnija krvarenja pacijenta u toku ili po završetku cistoskopije izuzetno retka.
