Anemija ili malokrvnost definiše se kao smanjenje mase eritrocita tj. crvenih krvnih zrnaca u organizmu, što za posledicu ima smanjeno snabdevanje perifernih tkiva kiseonikom.
Da bismo razumeli anemije, moramo se osvrnuti na to šta je ERITROCIT i kako on nastaje. Eritrociti – crvena krvna zrnca – sastoje se u najvećem delu od Hemoglobina koji je odgovoran za njegovu funkciju, a u osnovi hemoglobina nalazi se gvožđe (Fe). To su krvni elementi koji imaju značajnu ulogu u transportu najvažnijih respiratornih gasova (kiseonik – O2 i ugljen dioksid – CO2). Na nivou pluća oni preuzimaju O2, a eliminišu CO2 u spoljašnju sredinu.
ANEMIJA USLED NEDOSTATKA GVOŽDJA
Glavni i najčešći uzrok anemija jeste nedostatak gvoždja. Drugi naziv za istu grupu jeste sideropenijska anemija.
Gvoždje je esencijalni element (neophodan) u ćelijskom metabolizmu i ukupnom funkcionisanju organizma, čija je osnovna uloga transport kiseonika do ćelija, kao i proizvodnja energije i proliferacija odnosno umnožavanje ćelija.
Oko 80% funkcionalnog telesnog gvoždja nalazi se u hemoglobinu, dok se ostatak nalazi u mioglobinu (nalazi se u mišićima i ima istu funkciju kao hemoglobin) i enzimima .
Gvožđe se u organizmu može naći kao fero- (Fe+2) , koji se nalazi u mesu životinjskog porekla,, ili feri-jon (Fe+3) obliku koji se nalazi u namirnicama biljnog porekla. Apsorpcija se odvija prevashodno na nivou početnog dela tankog creva.
Oblik koji se nalazi u mesu (fero) je bolje rastvorljiv i pogodan za apsorpciju, dok oblik Fe iz biljaka (feri) se prethodno uprošćava uz pomoć enzima do fero oblika, što implicira da je hrana animalnog porekla pogodnija za ishranu, dok ukoliko se koriste biljne namirnice, savetuje istovremeno korišćenje vitamina C kako bi se poboljšala njegova apsorpcija.
U ljudskom organizmu se uravnoteženom ishranom dnevno apsorbuje oko 1-2 mg gvožđa (10-15% od ukupno unetog gvožđa) i isto toliko izgubi ljušćenjem epitela (površinskog dela) sluzokože digestivnog trakta i epiderma kože.
ANEMIJE KOJE NISU IZAZVANE DEFICITOM GVOŽDJA
- Anemija izazvana deficitom kobalamina (vitamina B12)
- Anemija izazvana deficitom folne kiseline
- Anemija hroničnih bolesti
- Anemija izazvana toksičnim efektima lekova
ANEMIJE USLED NEDOSTATKA VITAMINA B12 I FOLNE KISELINE
Anemije nastale usled deficita vitamina B12 i folne kiseline nazivaju se megaloblasne anemije. Folati su prisutni u skoro svakoj vrsti hrane, ponajviše u svežem voću i povrću. Vitamin B12 (kobalamin) prisutan je u svim vrstama hrane životinjskog porekla.
ANEMIJA HRONIČNE BOLESTI
Anemija hronične bolesti (Anemia of chronic diseases- ACD) predstavlja čest oblik anemije kod pacijentkinja koje već boluju od hroničih ili autoimunih bolesti u aktivnoj fazi bolesti.
DIJAGNOZA ANEMIJE
Česti zajednički klinički znaci anemije su: umor i brzo zamaranje, slabost, osećaj nesvestice, dispnea (otežano disanje) u naporu, bledilo kože i vidljivih sluzokoža, hladna koža sa stalnim prisustvom osećaja hladnoće, i drugi.
Normalni hemoglobin varira sa godinama i polom, kao i drugim faktorima kao što su trudnoća, visoke nadmorske visine, pušenje i etnička pripadnost.
| Starost i pol | Hemoglobin | Hematokrit | |
| [g/dL] | [mmol/dL] | [%] | |
| Deca 0.5-5 godina | 11.0 | 6.83 | 33 |
| Deca 5-11 god | 11.5 | 7.14 | 34 |
| Deca 12-13 god | 12.0 | 7.45 | 36 |
| Žene | 12.0 | 7.45 | 36 |
| Trudnice | 11.0 | 6.83 | 33 |
| Muškarci | 13.0 | 8.07 | 39 |
Tabela 2. SZO[1] definicija anemija prema parametrima
TERAPIJA ANEMIJA
TERAPIJA ANEMIJA USLED NEDOSTATKA GVOŽDJA
Cilj dodatka gvoždja jeste normalizacija nivoa hemoglobina u krvi, kao i zaliha u organizmu. Postoje dve metode primene gvoždja:
- PERORALNI – prednosti primene peroralnih preparata jesu njihova jednostavna, pogodna i neinvazivna primena, dok su MANE netolerancija u vidu mučnine, dijareje, konstipacije i stomačnog bola, sporiji rast hemoglobina, i interakcija sa drugim lekovima.
Primećeno je da peroralni preparati gvoždja mogu narušiti mikrobiotu i uticati na zapaljenje creva. Iz tog razloga, maksimalna dnevna doza primene peroralno gvoždja ne bi trebalo da predje 100mg dnevno.
- S druge strane, Intravenska primena ima dobru toleranciju, bezbedna je i efikasna jer sadržii visoku koncentraciju gvoždja i njegovu 100% bioraspoloživost, a samim tim deluje brže na povećanje hemoglobina i ima brži odgovor kod teških anemija.
TERAPIJA OSTALIH ANEMIJA
- Prisustvo ACD je jasan pokazatelj aktivne bolesti. Kod takvih pacijenata, cilj je uspostaviti kontrolu nad inflamacijom.
- Kada govorimo o deficitu od kobalamina ili folne kiseline, preporučuje se lečenje primenom oralnih preparata (folna kiselina) ili intramuskularnim injekcijama (kobalamin).
Šta izaziva nedostatak gvožđa tokom trudnoće?
Za vreme trudnoće, potrebno je dvostruko više gvožđa nego što je potrebno ženama koje nisu u drugom stanju. Trudnicama je potrebno gvožđe da bi proizvele više krvi za snabdevanje svoje bebe kiseonikom.
Kako anemija u trudnoći utiče na bebu?
Teži oblik anemije tokom trudnoće povećava rizik od prevremenog porođaja, od dobijanja bebe sa malom prirodnom težinom i postporođajnu depresiju.
Kako se može sprečiti i lečiti anemija u trudnoći?
Prenatalni vitamini obično sadrže gvožđe. Uzimanje prenatalnog vitamina koji sadrži gvožđe može da pomogne u sprečavanju i lečenju anemije tokom trudnoće, savetuje ginekolog dr Miloš Radović. U nekim slučajevima, lekar vam može preporučiti poseban dodatak gvožđu. Za vreme trudnoće, potrebno vam je 27 miligrama gvožđa dnevno.
Dobra ishrana takođe može da spreči anemiju.
Sve neophodne hranljive materije mogu se dobiti iz hrane. Na primer, dobri izvori proteina su: govedina, srce, jetra, jaja, piletina i mleko. Najbolji izvori masti su sir, pavlaka i sveži sir. Proizvodi bogati ugljenim hidratima su žitarice, pasulj, voće, povrće, sušeno voće, bobice i orasi. Svakako uključite sveže zeleno povrće i med (ako niste alergični) u trudnoći. Dijetalni izvori gvožđa uključuju mršavo crveno meso, živinu i ribu. Ostale opcije uključuju žitarice za doručak, sok od šljiva, suvi pasulj i grašak.
Crveno meso je najbogatije gožđem. Ljudsko telo dobija 30-35% potrebih elementa iz mesa. Postoje, naravno, i drugi proizvodi koji sadrže gvožđe, ali naše telo ne može da svari više od 17% hemoglobina od njih. Da bi se sprečila anemija u trudnoći ili izlečilo ovo stanje kada je još u ranoj fazi, buduća majka treba da u svoju ishranu doda u gvožđe iz životinjskih proizvoda, kao što su različite vrste mesa, jer se najlakše apsorbuje. Da biste pojačali apsorpciju gvožđa iz biljnih izvora i dodataka, uparite ih sa hranom ili pićem sa visokim sadržajem vitamina C – kao što je sok od pomorandže, sok od paradajza ili jagode. Ako uzimate suplemenate gvožđa sa sokom od pomorandže, izbegavajte sortu sa kalcijumom. Iako je kalcijum bitan nutrijent tokom trudnoće, kalcijum može smanjiti apsorpciju gvožđa.
3 SZO – Svetska zdravstvena organizacija
