Društvene mreže postale su neizostavni deo svakodnevice gotovo svakog čoveka koji posedije pametni telefon. Uz to, zahvaljujući njihovom brzom razvoju i ogromnom broju korisnika, društvene mreže su za mnoge od njih postale izvor prihoda i način za stvaranje karijere.
Ovakva raširenost društvenih mreža i njihovo prisustvo u gotovo svakom aspektu života nije nužno loše, ali neumitno ima pogubne posledice po psihičko zdravlje korisnika koji na njima provode previše vremena.
Simptomi depresije uzrokovane društvenim mrežama mogu se ispoljiti na dva načina
Društvene mreže svojim korisnicima nude mogućnost da u realnom vremenu sa svojim prijateljima dele sadržaj bez obzira na to gde se nalazili. Uz to, oni istovremeno konzumiraju sadržaj i nove informacije iz sekunda u sekund. Tako sa svakim ulaskom na bilo koju društvenu mrežu mogu da vide nešto novo i dobiju povratnu informaciju u vidu lajkova i komantara. Na ovaj način se kreira iluzija da se stalno nešto događa i da će korisnik propustiti nešto važno ukoliko na društvenim mrežama ne provodi više vremena. Konzumiranjem tako dinamičnog sadržaja mozak se nalazi u tzv. „savršenoj oluji“- neprekidnom smenjivanju jakog lučenja dopamina i serotonina, koji kod korisnika izazivaju osećaj sreće, pa čak i euforije. Kako su ove senzacije česte, korisnik ih jako teško može zapravo biti svestan, ali podsvesno sve češće odlazi na društvene mreže po novu dozu zadovoljstva. Ovakav hormonalni disbalans neizbežno dovodi do perioda kada se rezerve hormona sreće i zadovoljstva potpuno isprazne, pa se u vremenu potrebnom za njihovo obnavljanje javljau simtomi depresije poput nedostatka sna, razdražljivosti i bezvoljnosti. Društvene mreže su i mesto gde korisnici sa svojim prijateljjima dele najsjajnije trenutke svoje svakodnevice- privatne i poslovne uspehe, idealne odmore i savršenu fizičku formu. Prevelika izloženost ovakvom sadržaju korisnika koji su na isti osetljivi, poput deve i mlađih generacija, može izazvati kod njih razvijanje iskrivljene slike o realnosti. Tako se kod ovih korisnika često javlaju poremećaji ishrane, periodi izrazite tuge i frustracije, kao i potreba za potpunom izolacijom od svog „nesavršenog“ života.
Kada se ispolji depresija, simptomi su poziv za pomoć
Iako neurolog nije prvi specijalista koga se sete pacijenti koji su primetili da se u njihovom ponašanju ispoljavaju simptomi depresije, on bi to svakako trebao biti. Naime, neurolog će biti u mogućnosti da dijagnostifikuje ili isključi organske razloge zbog kojih se potencijalno moogu javitit ekstremne promene raspoloženja. Neurolog specijalista sa pacijentima koji pate od depresije organskog porekla, radi temeljno i u saradnji sa psiholozima i psihijatrima. Osim terapije razgovorom, ovde je potrebno obaviti opširne analize i ustanoviti najbolju terapiju koja će pomoći pacijentu da povrati hormonski balans i vrati se normalnom životu. Naravno, kako bi oporavak bio potpun, neophodno je ograničiti upotrebu društvenih mreža, pa i njihovo potpuno isključivanje iz života pacijenta, da bi se uklonio „okidač“ koji razvija depresivni poremećaj. Iako je za ovakvu promenu načina života potrebna disciplina i strpljenje, multidisciplinarni pristup pokazuje izuzetne rezultate. Sa druge strane, neophodna je i prevencija, naročito kada su u pitanju osetljive kategorije korisnika. Ona bi trebalo da se sastoji u podizanju svesti o tome da društvene mreže jako retko oslikavaju realan život, a gotovo uvek postavljaju nerealne ideale ostvarenosti, uspeha i lepote.
