Kako da znam da imam psihički problem?
Kada posumnjamo da imamo psihički problem često odlažemo da se javimo stručnjaku, ne želimo sebi da priznamo da se nešto dešava sa našom psihom, ne želimo da nas neko ili da mi sami sebe procenimo kao osobe koje su „lude“. Isto tako, nekada je problem jer ne znamo da procenimo da li nam je uopšte potrebna pomoć, vidimo da se nešto događa ali ne znamo šta. Ovo se često dešava kod onih osoba koje se ne bave puno svojim osećanjima.
Kako bismo prepoznali da li imamo psihički problem važno je da se fokusiramo na to koje emocije su dominantne kod nas, koliko su one jake i koliko dugo traju. Na primer, ako smo tužni koliko to traje da li ceo dan, da li svaki dan u poslednjih nedelju,dve, šest meseci. Isto tako, važno je da primetimo da li postoje neke misli koje su po sadržaju opterećujuće i neka ponašanja za koja zanamo da nisu dobra za nas a ipak su prisutna i ne možemo da ih prekinemo (premalo ili previše spavamo, jedemo previše ili premalo, više pijemo nego inače, opada nam efikasnost na poslu, ne obavljamo svakodnevne obaveze, stalno upadamo u konflikte sa drugim ljudima).
Dakle, nismo isti kao što smo ranije bili, ne osećamo se, ne mislimo i ne ponašamo se u skladu sa onim kako smo se većinski ponašali tokom celog zivota i ovo sve traje nekoliko meseci i nikako da prestane.
Ko je stručan da mi pomogne?
Nekim ljudima je lakše da se prvo požale svojim prijateljima ili rođacima ali to često ne može da im pomogne na duže staze. Kao što imamo stručnjake za organska oboljenja tako imamo i stručnjake za psihičke poremećaje, zato se treba obratiti na pravu adresu, a to je psiholosko savetovaliste.
Za lečenje psihičkih problema stručni su psiholozi i psihijatri. Psiholozi koji se bave tretmanom psihičkih poremećaja su obično završili smer kliničke psihologije na filozofskom fakultetu, stažirali u nekoj od specijalizovanih kliničkih ustanova, i sertifikovani su za primenu psihoterapije.
Psihijatri su završili medicinski fakultet, a zatim i specijalistički staž iz psihijatrije, oni su obučeni za prepisivanje lekova (što psiholozi nisu) i to je njihov glavni metod u lečenju. Klinički psiholozi i psihijatri saradjuju na klinikama oko uspostavljanja dijagnoze, gde klinički psiholozi sprovode psihološka testiranje na osnovu kojih procenjuju o kojoj vrsti i težini problema se radi.
Obično za psihičke smetnje lakšeg do srednjeg intenziteta može da pomogne psiholog koji je za to obučen a za teže psihičke smetnje se uključuje i psihijatar. Kada je to potrebno, dešava se da se kombinuju psihološki tretman odnosno psihoterapija sa psihijatrijskim tretmanom (lekovima) što daje najbolje rezultate u nekim slučajevima.
Gde mogu da se obratim za pomoć?
Domovi zdravlja, kliničko-bolnički centri, specijalne bolnice, instituti
Za psihološku i psihijatrijsku pomoć možete se obratiti u zdravstvenim ustanovama primarne zaštite odnosno možete otići u dom zdravlja koji se nalazi u vašem gradu ili u vašoj opštini. Ako ste student i studirate u Beogradu možete se obratiti Zavodu za zaštitu studenta.
Takođe, dostupne su i zdravstvene ustanove sekundarne i tercijarnog nivoa, kliničko-bolnički centri i instituti, u Beogradu su neki od njih Klinika za psihijatriju Klinički centar Srbije, KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“, Institut za mentalno zdravlje, kao i specijalne bolnice Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Psihološka i psihijatrijska pomoć može se dobiti i u privatnim poliklinkama ili specijalnim bolnicama.
Privatne psihijatrijske ordinacije
Privarne psihijatrijske ordinacije obično imaju jednog ili više psihijatara gde je moguće otići samoinicijativno i bez uputa. U okviru psihijatrijskih ordinacija u timu može biti i kliničkih psihologa a neki psihijatri pored psihofarmatika mogu sprovoditi i psihoterapiju.
Privatna psihološka savetovališta
Privatna psihološka savetovališta obično imaju jednog ili više psihologa, koji mogu biti specijalizovani za određenu populaciju na primer za odrasle ili za decu. Psiholozi se mogu biti sertifikovani za različite vrste psihoterapije. Psiholozi mogu u okviru psihološkog savetovališta, pored psihoterapije, sprovoditi i psihološka testiranja za kliničku ili nekliničku populaciju.
