Jedva da postoje neki vidljivi znaci ovog oboljenja, a teško ga je i utvrditi. Ne postoji adekvatan pregled, skener ili laboratorijska analiza koja će potvrditi fibromijalgiju. Mnogi je ne shvataju ozbiljno, jer osoba sa ovim poteškoćama može izgledati potpuno zdravo. Ovo je hronično oboljenje, koje stvara konstantan bol u telu i umor, a doktori još uvek ne znaju uzrok ove bolesti.
Simptomi mnogo govore
Karakteriše je bol koji se širi po celom telu, postojanje nekoliko osetljivih i vrlo bolnih tačaka, ukočenost i grčevi mišića, poremećen san i veliki umor. To često prati problem u pamćenju i koncentraciji. Fibromijalgija skoro uvek ide pod ruku sa čestim glavoboljama. Mnogi mogu osetiti i poremećaje u varenju. Zanimljivo je da ovo oboljenje češće pogađa žene. Pacijenti ga često opisuju kao stanje u kojem njihovo telo samo određuje koliko će biti produktivni u toku dana. Nekada i jednostavni dnevni zadaci i radnje deluju iscrpljujuće. Dani su nepredvidivi, jer jačina bolova varira. Kada se na to dodaju kognitivne poteškoće, jasno je da je u pitanju kompleksno oboljenje.
Kako se leči fibromijalgija?
Lečenje obuhvata lekove u kombinaciji sa unapređenjem životnih navika. Cilj je umanjiti bol i ostale simptome i poboljšati ukupno zdravlje pacijenta. Ne postoji jedan lek. Koristi se više vrsta. Na prvom mestu je lek protiv bolova. On je tu da umanji bol i poboljša san. Zatim, neki lekari mogu prepisati i anti-depresive, kao pomoć u ublažavanju umora. Takođe, neki lekovi protiv epileptičnih napada mogu pomoći u smanjenju bola.
Ali, na doktoru je da proceni da li je to potrebno. Osim lekova, postoje i različite terapije. Pre svega, tu je fizikalna terapija. Fizioterapeut može da nauči pacijenta da vežbama pojača snagu, fleksibilnost i izdržljivost. Vežbe u bazenu su se pokazale odličnim za osobe sa fibromijalgijom. U pitanju je, ipak, hronično oboljenje koje će uvek biti prisutno, samo će intenzitet biti slabiji ili jači.
Promena navika i briga o sebi
Ovo je možda i najvažnija komponenta u borbi sa fibromijalgijom. To podrazumeva na prvom mestu kontrolisanje stresa, odnosno izbegavanje ili ograničavanje emocionalne napetosti. Svakodnevni mali odmor i opuštanje pomažu u tome. Ne treba potpuno promeniti svoju dnevnu rutinu, već uneti nove navike. To može biti lagana vežba disanja, koja služi da nauči um i telo da se lakše izbori sa stresom. Mnogim pomaže meditacija u kombinaciji sa jogom. S obzirom na to da fibromijalgija stvara veliki umor, od suštinske je važnosti obezbediti dobar i kvalitetan san.
Osim dovoljno sna, dobro je praktikovati odlazak u krevet i ustajanje u isto vreme svakog dana, kao i ograničavanje dnevnog sna. Vežbanje i fizička aktivnost su još jedna delotvorna navika. U početku, vežba može povećati bol. Međutim, postepeno uvođenje vežbi i postepeno povećavanje broja ponavljanja vremenom smanjuje simptome. Dobra aktivnost je hodanje, plivanje, vožnja biciklom i aerobik u vodi. Istezanje, dobro držanje i vežbe opuštanja su takođe korisne. Umerenost je ključna. To znači da se ne preteruje u danima bez bolova, ali i kada nastupe bolni dani ne treba potpuno obustaviti aktivnosti.
