Sve veći broj roditelja primećuje da njihova deca imaju probleme sa vidom u ranom uzrastu, što dovodi do potrebe za nošenjem naočara. Statistike pokazuju da se broj dece sa kratkovidošću i drugim problemima vida značajno povećava poslednjih godina, što zabrinjava stručnjake širom sveta.
Postavlja se pitanje da li je u pitanju genetika, promene u načinu života ili prekomerna upotreba ekrana? Iako su naočare efikasno rešenje za korekciju vida, važno je razumeti kako možemo preventivno delovati kako bismo smanjili rizik od problema sa vidom kod dece. Promene u životnim navikama, kontrolisano korišćenje digitalnih uređaja i redovni pregledi vida mogu igrati ključnu ulogu u očuvanju zdravlja dečjih očiju.
Glavni uzroci problema sa vidom kod dece
Problemi sa vidom kod dece mogu nastati iz više razloga, a u većini slučajeva radi se o kombinaciji genetskih faktora i uticaja okoline. Jedan od najčešćih uzroka je nasledna sklonost ka kratkovidosti. Ako jedan ili oba roditelja imaju dioptriju, postoji veća verovatnoća da će je dete takođe razviti. Međutim, genetski faktor nije jedini krivac, savremeni način života u velikoj meri utiče na zdravlje dečjih očiju. Izloženost prirodnom svetlu igra značajnu ulogu u razvoju kratkovidosti.
Deca danas provode sve manje vremena na otvorenom, a studije pokazuju da boravak na prirodnom svetlu pomaže u regulisanju rasta očne jabučice i smanjuje rizik od razvoja kratkovidosti. Deca koja provode manje od dva sata dnevno napolju imaju veće šanse da razviju probleme sa vidom u ranom uzrastu. Još jedan važan faktor je nepravilno korišćenje očiju, čitanje na maloj udaljenosti, dugo gledanje u ekrane i loše osvetljenje. Deca koja često koriste pametne telefone, tablete i računare bez pauze imaju veću verovatnoću da će im se vid oslabiti zbog stalnog naprezanja očnih mišića.
Kako ekranizacija utiče na razvoj oka?
Digitalni ekrani su postali neizostavan deo dečje svakodnevice, bilo da se koriste za učenje, zabavu ili komunikaciju. Iako tehnologija donosi mnoge prednosti, prekomerno izlaganje ekranima može negativno uticati na zdravlje očiju. Dugotrajno gledanje u ekran dovodi do digitalnog zamora očiju, koji se manifestuje kroz simptome poput suvoće, crvenila, peckanja i zamagljenog vida. Kada dete provodi sate gledajući u ekran bez pauze, oči se prilagođavaju kratkim distancama i gube sposobnost efikasnog fokusiranja na daljinu. Ovo može dovesti do postepenog slabljenja vida i potrebe za nošenjem naočara u sve mlađem uzrastu.
Pored toga, plavo svetlo koje emituju ekrani dodatno doprinosi zamoru očiju i može ometati cirkadijalni ritam, što negativno utiče na san i opšte zdravlje deteta. Plavo svetlo smanjuje lučenje melatonina, hormona sna, što može uzrokovati nesanicu i umor tokom dana. Zbog toga se preporučuje ograničenje vremena pred ekranom pre spavanja i korišćenje zaštitnih filtera za plavo svetlo kako bi se smanjio negativan efekat.
Optičarske radnje mogu pomoći u ranom otkrivanju problema
Rana dijagnostika problema sa vidom je ključna za njihovo uspešno rešavanje, a redovni oftalmološki pregledi igraju presudnu ulogu u očuvanju zdravlja dečjih očiju. Stručnjaci preporučuju da prvo testiranje vida bude obavljeno već u predškolskom uzrastu, a zatim redovne provere na svake dve godine ili češće ako postoji sumnja na problem.
Optičarske radnje koje imaju stručno osoblje i modernu dijagnostičku opremu mogu pomoći roditeljima da na vreme prepoznaju prve znakove problema sa vidom kod deteta. Kvalitetne optičarske radnje nude usluge profesionalnog testiranja vida, savetovanja i preporuke naočara koje su prilagođene specifičnim potrebama dece. Pored toga, optičarske radnje nude širok izbor specijalizovanih dečjih naočara, koje su izrađene od laganih i fleksibilnih materijala, otpornih na lomljenje. Pravilno odabrane naočare ne samo da poboljšavaju vid deteta, već i pomažu u sprečavanju daljeg pogoršanja dioptrije, što je posebno važno u ranoj fazi razvoja oka.
Preventivne mere koje roditelji mogu preduzeti
Iako digitalna era donosi brojne izazove za zdravlje vida, roditelji mogu preduzeti niz mera kako bi zaštitili oči svog deteta i smanjili rizik od problema sa vidom. Stručnjaci preporučuju da deca mlađa od 5 godina ne provode više od sat vremena dnevno gledajući u ekran, dok se za stariju decu savetuje pravljenje čestih pauza i ograničenje ukupnog vremena korišćenja digitalnih uređaja. Dva sata dnevno provedena napolju mogu značajno smanjiti rizik od razvoja kratkovidosti. Prirodno svetlo podstiče zdrav razvoj oka i pomaže u regulisanju njegove dužine. Roditelji bi trebalo da podstiču aktivnosti na otvorenom, poput igre u parku, sporta i vožnje bicikla. Deca bi trebalo da drže knjige, tablete i telefone na udaljenosti od najmanje 30 centimetara od očiju i da rade u dobro osvetljenim prostorijama.
Pravovremeni pregledi vida, smanjenje vremena provedenog pred ekranima, podsticanje boravka na otvorenom i odabir kvalitetnih naočara u pouzdanim optičarskim radnjama mogu pomoći u očuvanju vida dece. Briga o zdravlju očiju počinje od najranijeg uzrasta, na nama je da osiguramo da deca imaju jasan i zdrav pogled na svet oko sebe.
