Najčešći uzrok smrtnosti današnjeg čoveka, uz srčani udar, svakako je moždani udar, razlog iznenadnih prevremenih smrtnosti, ali i trajnih deformiteta. Oni koji prežive moždani udar, nisu sposobni da u prvim mesecima oporavka brinu o sebi, pa je potrebna briga i nega druge osobe, najčešće negovatelja, a neki se nikada potpuno ne oporave, pa im je do kraja života potrebna svakodnevna tuđa pomoć i nega. Zato se kaže da je šlog jedna od najskupljih bolesti, oporavak iziskuje neophodna sredstva za rehabilitaciju i negovatelje.
Simptomi moždanog udara
Prvi uzrok smrtnosti kod žena u našoj zemlji je moždani udar, kod muškaraca je na drugom mestu i sve češći kod mladih. Najčešći uzrok šloga kod starijih je arteroskleroza, kod mladih je uglavnom najveći rizik od preteranog pušenja, a kod žena od kombinacije pušenja i kontraceptivnih pilula. Moždani udar često nastaje kao posledica pretrpljene povrede vrata u saobraćajnoj nesreći ili posledica jakog udarca u glavu, najčešće padom sa bicikle ili loptom.
Koji su uzroci moždanog udara?
Najčešći uzroci šloga su stvaranje krvih ugrušaka na mestu gde se srednja moždana arterija račva ka unutrašnjoj karotidnoj arteriji, to je najčešće mesto blokade. Šlog se dešava kada je sama arterija ili jedna od njenih grana blokirana, a do blokade dolazi zbog krvog ugruška koji je doputovao iz arterije ili srca ili se razvio u samoj arteriji, što je mnogo ređe.
Srednja moždana arterija se deli na dve- desnu srednju moždanu arteriju i levu srednju moždanu arteriju. Po simptomima se zna u kojoj je od njih dve došlo do blokade, samo treba da se zna da ukoliko je došlo do oštećenja na desnoj srednjoj arteriji, simptomi se pokazuju na levoj strani tela i obrnuto. Ukoliko se na jednoj strani srednje arterije desi potpuna blokada simptomi moždanog udara u vidu paralize prepoznaće se na celoj suprotnoj strani lica, a ako je delimična blokada, biće pogođeni samo neki delovi lica i simptomi moždanog udara ispoljiće se kao paraliza ruke ili noge. Kod ovog oblika, uz rehabilitaciju, mogu da se povrate mnoge izgubljene funkcije. Udar može da se desi i u srednjoj moždanoj arteriji, tada je najčešće pogođena senzorna traka i najčešći simptomi su smanjenje osećaja u vratu, rukama, na licu, često i u celom telu. Jedan od simptoma moždanog udara je i slabljenje vida ili njegov potpuni prestanak. Gubi se kontrola nad kretanjem očiju, što onda dovodi do nemogućnosti gledanja u određenom pravcu. Kada je pogođena leva strana mozga onda dolazi do otežanog ili onemogućenog govora.
Preventivne kampanje u sprečavanju šloga
Poslednjih nekoliko decenija u svetu su pokrenete mnoge preventivne kampanje u sprečavanju moždanog udara, pa u razvijenim zemljama padaju brojke obolelih, ali i smrtnih ishoda. Međutim u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju gde još uvek nije dovoljno razvijena svest o preventivnoj brizi za zdravlje i zdravoj ishrani, smrtnost od moždanog udara je i dalje u porastu.
Preventivne kampanje su veoma važne u sprečavanju šloga, zato što se on može uspešno sprečiti ukoliko se na vreme reguliše povišeni krvni pritisak, nivo šećera, poremećaj srčanog ritma i ukoliko se promene nezdrave navike, pre svega pušenje. Iste mere se preporučuju i onima koji su preživeli šlog, kako bi se smanjio rizik od sledećeg, a kod težih oblika je velika verovatnoća da se ponovi u narednih mesec dana.
